Ja se zovem rebel
Dolazim iz leskovac
Prezirem žešće
Politiku i novac.
Nemo' da zamerite
Što se frljam s akcenti
Al ja sam leskovački reper
Zovite me pedes centi.
A bre,mogu i dinari...
Nemo' ste tako zamerljivi...
Pa nisu vam to dukati,bre!
Niste zanimljivi.(ama ič!)
P.S.HAHAHAHAHAHAHA
P.S. Izvinjavam se svim poštenim leskovčanima i leskovčankama koje sam možda uvredila ovom pesmom,ali nadam se da razumete poentu!
Dragi čitaoci!
Pročitala sam sve svoje glupe postove tražeći inspiraciju i ostala da sedim piljeći u monitor onako iznervirana....Taaako mi se piše,žvrlja,kucka....i evo,da zadovoljim svoju potrebu,objašnjavam vam kako sam se iznervirala! Nije to jedan od onih momenata kada pisci upadnu u „krizu pisanja“,pogotovo zato što ja nisam pisac..nego se ništa ne dešava...Aaaaaaj! Sad sam totalo upala u ambis monotonije...(opa,ovo dobro zvuči,ajde inspiracijo,radi...)...i to je baš glupo.Ne ide mi se ni u Aušvic (za one koji su bili suviše zauzeti da čitaju moje umobolno stvaralaštvo (zipa ovo-STVARALAŠTVO),Aušvic je popularan naziv za moju školu koja je pre 50 godina izgrađena u svrhu koncentracionog logora,al je neko okrečio i rekao-„Kako lepa škola!“...Dobro,ovo sam momentalno izmislila,ali nije nemoguće.)Dakle...šta sam htela?A,da.Ne ide mi se u Aušvic,ali ne ostaje mi se ni kod kuće! Koji sam ja mentol. (sad bi neki pametni iz moje škole rekli-„A jel to ona mentol bombona?“ DAAA! To je ona mentol bombona!!! Aj sad podsvesti,pliz umukni,pokušavam da sklopim normalnu rečenicu al me prekidaš! Debilu jedan! Ekstra-ja sam mentol,a moja podsvest je debil...koja kombinacija.E,ja ću sad lepo da se koknem! Ne znam šta mi je...iz čista mira mučim ovaj jadni napaćeni komp...Nemoj da se ljutiš,Kompu,ja te i dalje volim...
