SLOBODA MIŠLjENjA

Havarija tudej?

— Autor ria1998 @ 14:55

CoolCryEmbarassedFoot in mouthFrownInnocentKissLaughingMoney mouthSealedSmileSurprisedTongue outUndecidedWinkYell

HAVARIJA TUDEEEJ???? Sad sam zvanično,ali ZVANIČNO luda!!!

Nemam pojma zašto pevam,smejem se ko budala...nema veze,ajm hepi,AJM HEPI!

Ne idem u Aušvic do ponedeljka...Gledam Štrumfove...

Ic sač a prfekt lajf!!!


You know that I could use somebody...someone like you...

— Autor ria1998 @ 13:25

Aaaj! Ceo dan mi se ovi stihovi motaju po glavi!Laughing

Osećam se nekako raspevano...Cool

smor


povredila sam nogu

— Autor ria1998 @ 20:28

Danas sam na odbojci povredila nogu.Frown Imali smo utakmicu,a ja,kao srednji bloker,krenem da izblokiram neku devojčicu iz protivničke ekipe. I ona me zgazi!!!!Foot in mouth Naravno,nije namerno,ali ipak! Iskrivila sam nogu.Ovako:

 

Naravno,ovu sliku sam našla na netu. Boli,kako užasno boliiii! Aj! Cry


beskorisna

— Autor ria1998 @ 12:13

Buuha...nalazim se na informatici,fazon treba da radim nešto u nekom pointu ali me mrzzzzi. Uradiću 5 min. pre kraja časa.

Dakleeee...danas. Šta je bilo danas? Ustala 15 min. pre početka škole,došla ko zombi,na veronauci (ne idem na veronauku,samo se edukujem) su pokušali da ponize Darvina!!!  na mati sam prebacivala slike,ništa nismo radili...na fizičkom smo sedeli opet ništa ne radeći,na srpskom pokušavala da prevedem Smrt vojvode Prijezde na jezik znači-brate-jebote i cepala se,opet ništa korisno...istorija ništa...infos...evo sad sam na infosu... Ajm veri veri smoring...

baj-baj


Ovo znači rat!

— Autor ria1998 @ 18:12

Ja se zovem rebel

Dolazim iz leskovac

Prezirem žešće

Politiku i novac.

Nemo' da zamerite

Što se frljam s akcenti

Al ja sam leskovački reper

Zovite me pedes centi.

A bre,mogu i dinari...

Nemo' ste tako zamerljivi...

Pa nisu vam to dukati,bre!

Niste zanimljivi.(ama ič!)

 

P.S.HAHAHAHAHAHAHA

P.S. Izvinjavam se svim poštenim leskovčanima i leskovčankama koje sam možda uvredila ovom pesmom,ali nadam se da razumete poentu!


Izgubljena u ambisu monotonije...

— Autor ria1998 @ 17:31
Dragi čitaoci!
Pročitala sam sve svoje glupe postove tražeći inspiraciju i ostala da sedim piljeći u monitor onako iznervirana....Taaako mi se piše,žvrlja,kucka....i evo,da zadovoljim svoju potrebu,objašnjavam vam kako sam se iznervirala! Nije to jedan od onih momenata kada pisci upadnu u „krizu pisanja“,pogotovo zato što ja nisam pisac..nego se ništa ne dešava...Aaaaaaj! Sad sam totalo upala u ambis monotonije...(opa,ovo dobro zvuči,ajde inspiracijo,radi...)...i to je baš glupo.Ne ide mi se ni u Aušvic (za one koji su bili suviše zauzeti da čitaju moje umobolno stvaralaštvo (zipa ovo-STVARALAŠTVO),Aušvic je popularan naziv za moju školu koja je pre 50 godina izgrađena u svrhu koncentracionog logora,al je neko okrečio i rekao-„Kako lepa škola!“...Dobro,ovo sam momentalno izmislila,ali nije nemoguće.)Dakle...šta sam htela?A,da.Ne ide mi se u Aušvic,ali ne ostaje mi se ni kod kuće! Koji sam ja mentol. (sad bi neki pametni iz moje škole rekli-„A jel to ona mentol bombona?“ DAAA! To je ona mentol bombona!!! Aj sad podsvesti,pliz umukni,pokušavam da sklopim normalnu rečenicu al me prekidaš! Debilu jedan! Ekstra-ja sam mentol,a moja podsvest je debil...koja kombinacija.E,ja ću sad lepo da se koknem! Ne znam šta mi je...iz čista mira mučim ovaj jadni napaćeni komp...Nemoj da se ljutiš,Kompu,ja te i dalje volim...

Milo za drago!

— Autor ria1998 @ 20:37

Imam druga,zovu ga rebel,

Ja ga u šali zovem Gargamel!!!

Najveći zloća,Štrumfove hvata

Da napravi pomfrit,on je tata-mata!!!

Zbog ludog komšiluka

postao je kanibal

Ne gine mu ćorka

(pravi Lektor Hanibal)

On je majkin sin jedinac,

ostao je sam,

svi ga mrze,

ne zna zašto,

ostao je sam...

ram-pam-pam

Bogohuli,remiksuje

Hristovo rođenje

Voli da prepisuje

čika-Jovine pesme...

Romanopisac,nasankana budala

Facebook???Televizor???Kaže-"Neka hvala!"

Idemo rebel-šampion,

Ginisov rekorder to je on!

Blogo-varošanin svima znan...

Slavićemo svi rebelov dan!!!

Koji rekord,pitate se vi???

Bolje da ne znate,smejaćete se svi!

Kao neki vi-ej-pi,

u tri popodne ide da spi...

Kockom je igrao fudbal on

Gargamel to je-šampion...

Nikolića je taj zajeboooo...

Zato ga svi volimoooo!

Pevaćemo svi sad u glas

Rebel-Gargamel....i naravno Džeeeeej!

 


Pravo bez obaveze postaje privilegija.

— Autor ria1998 @ 18:57

Pijem voćni jogurt.

-U ponedeljak u školu.

-Ne znam,ja sam čula da prokišnjava...

I tako je počela priča o školi...i tome kako je ja mrzim. Kako sam to čula od trojkaša i kako to nije moje izvorno mišljenje.Moje izvorno mišljenje je da volim školu.Na polugodištu sam imala dve četvorke.Prvi put u životu(do tad sam imala sve petice).Ako niste znali to znači da sam ja: lenja,neodgovorna,bezobrazna,nevaspitana,brzo planem,lenja,neodgovorna... Ja se družim sa trojkašima,što je loše.Naime,apsolutno nije bitno kakav je ko čovek,već kakve ocene ima. Ocena je merilo svega!Ne učim.Svađam se.Postala sam bezobrazna.Vučem se po kući.Ništa ne radim.Tražim prava,a ne ispunjavam obaveze.A pravo bez obaveze postaje privilegija.Niko mi u životu neće davati privilegije.

I tako sam pola sata slušala kako kenjaju.Ko?Moji roditelji,naravno.

Da pojasnim.Ne mrzim školu-samo nastavnike.Volim da učim,ali ne ono što je vezano za školu.Koga zanima Kvadrat binoma,Drveni duvački instrumenti ili Obrada metala sa skidanjem strugotine???Ili Hitac naviše?Družim se sa svima,osobe ne delim prema ocenama.Nisam bezobrazna...u stvari jesam,bezobrazna sam,nevaspitana,perverzna,drčna,ZLA...ali apsolutno me nije briga šta neko ima da kaže na to!

Oh,Bože spasi. Nemoj.


Da ti pamet stane...

— Autor ria1998 @ 19:41

Dragi čitaoci!

Ovo sam spremila specijalno za vas-NAJSMEŠNIJI PATRIK MOMENTI!!!

Sunđer Bob:Patriče,jesi li i ti ljut?

Patrik:Da.

Sb:Zašto?

P:Nije fer!Ne mogu da vidim svoje čelo!

 

Sb:Patriče,ne deri se!

P:Sunđer Bobe,ne čujem te,suviše se derem!

 

P:Sunđer Bobe ,ne čujem te,suviše je mračno...

 

Sb:Patriče,naš drug Lignjoslav je pokojnik...

P:A ja mislio da je umro.

 

Sb:Patriče,ti si genije!

P:To mi je specijalnost.

Sb:Šta?

P:Da me zovu Patrik.

 

Sb:Ne Patriče,to se mala sprema da skoči sa prozora dvospratnice!

P:A,to.

Sb:Ali ona ne ume da leti!!!

P:Možda je glupa?



GR!

— Autor ria1998 @ 17:20
Stvarno sam besna!Ali stvarno.
-E,idem na kompjuter.
-Ko te pustio?

Mama tvoja. –Niko,jel mogu na komp?
-Jesi učila?
 -Jesam.
-Kad si učila?
-PA DO MALOPRE!ŠTA SAM INAČE RADILA U SOBI?
Pa verovatno kuckala u onaj mobilni,čitala „tinejdžersko štivo“ i zevzečila se.

Pu,mamu ti...
-Šta si učila?
SVE i to do iznemoglosti. –Šta te briga.
-Stoj tu! Šta si učila?
-Engleski,nemački i geografiju.

-Nisi,samo si kuckala u onaj mobilni...ima da ga razbijem...i njega i taj usrani kompjuter...Možeš do pola sedam.
Hvala Vaša Velikodušnosti.

Patrikova pesma

— Autor ria1998 @ 19:47

Dragi čtaoci!
Do kraja ovog „dana zaljubljenih“  ima nešto manje od 5 sati! Jes! Ipak,koristim priliku da napišem jednu pesmu koju je davno napisao veoma poznati pesnik,i ta pesma je jedna od najlepših ljubavnih pesama. Taj svetski poznat pesnik je...Patrik.

„Ruže su plave,

Ljubičice crvene,

Moram u wc“

I onda je POJEO pesmu. To ja mislim o „danu zaljubljenih“.


SREĆAN SVETI TRIFUN

— Autor ria1998 @ 11:14

Najzad! Dočekala sam godinu u kojoj se 14-og februara neće pričati samo o "danu zaljubljenih"... Nažalos,ta druga važna tema,o kojoj se priča već više dana jeste glupavi sneg i to vanredno sranje,pardon stanje.

Oduvek sam smatrala da je zaljubljenos duševna bolest.Ali ozbiljno. Ljubav je ok,ali zaljubljenost je toliko...pa dobro,ima svojih dobrih strana,ali posle obično budu neka glupava "slamanja srca" i ostala proseravanja. Što ne postoji Dan Depresije? Ili Dan Hipopotomonostroseskvipedaliofobije? To postoji,možete da proverite i to je strah od dugih reči. Malo glupo,jer zamislite da osobi koja ima tu fobiju od dugih reči kažete: "Pa vi imate hipopotomonostroseskvipedaliofobiju!!!"

Uglavnom,Dan Zaljubljenih je glupost.

Srećan Sveti mučenik Trifun.


Dobro jutro!

— Autor ria1998 @ 18:55
...uh...nije jutro. Veče je,ali meni deluje kao da je jutro jer ceo dan ležim u krevetu mrtva bolesna Cry... temperatura varira između 38 i 39! Ceo dan se taaako smaram da se ne može opisati!!! Naravno,biti bolestan ima i svojih dobrih strana (pomfrit za večeru) ali svejedno jedva čekam da ozdravim...

Princezin dnevnik

— Autor ria1998 @ 18:13
„Princezin Dnevnik“

        Meg Kabot je pisac mnogo bestselera,među kojima su „Brbljivica“, „Pa šta ako imam koji kilogram viška“, „Prava američka devojka“ i naravno,serijal knjiga o Miji Termopolis. Ova spisateljica je proglašena za najboljeg pisca bestselera po mišljenju Njujork tajmsa.
         Knjigu obožavaju devojčice širom sveta,jer se poistovećuju sa glavnom junakinjom.Takođe knjiga je vrlo duhovito napisana i brzo se čita,maltene „odjednom“...
        Ova knjiga prati učenicu prvog razreda gimnazije „Albert Ajnštajn“ Miju Termopolis čiji se život menja onog trenutka kada je shvatila da je princeza jedne male zemlje,a da je njen tata zapravo bogati prestolonaslednik.Do tada je ona živela sa majkom,jer njeni roditelji nisu u braku.Možda bi se većina devojaka radovala da saznaju da su princeze,ali ne i Mija.Nju su nervirali mnogobrojni novinari i paparaci koji su je pratili do škole,i to što je uvek morala da bude u društvu dvojice telohranitelja.Do tada je bila sasvim obična,neprimetna,družila se sa svojom najboljom drugaricom Lili Moskovic,bila zaljubljena u najpopularnijeg dečka u školi...
        Pored svih problema koje ima,saznanja da je princeza i neuzvraćene ljubavi Mija ne podnosi maminog novog dečka-svog nastavnika matematike!
        Ono što knjigu izdvaja od ostalih knjiga napisanih u formi dnevnika,jeste to što od početka do kraja prati jednu temu odnosno Mijino saznanje da je princeza i to kako se ona bori s tim...Mija je inače,veoma nezadovoljna sobom,misli da je ružna,da mnogo laže...i zbog toga je često nesrećna.Kao protivtežu tim njrnim osobinama,spisateljica je stvorila lik Lili Moskovic,čiji su roditelji psihoterapeuti,i koja se uvek bori za sebe i svoja mišljenja.
        „Princezin dnevnik“je definitivno ono što bih ja nazvala savremenom literaturom,jer je napisana tako da mladi mogu da razumeju,a da im ne bude dosadno.Meg Kabot je na odličan način uspela da „prodre“ u um mladih i da za njih napiše knjigu koja će im možda pomoći ako su i sami imali nekih problema ili nedoumica...Zaista,knjiga zaslužuje svaku pohvalu i mislim da je suvišno da napišem koliko me je fascinirala.Zaista jeste.

Tajni dnevnik Adrijana Mola

— Autor ria1998 @ 18:12
„Tajni dnevnik Adrijana Mola“

        Pisac ovog romana,Sju Taunzend koja živi i radi u Lesteru,u Engleskoj kao petnaestogodišnjakinja je napustila školu da bi se mogla potpuno posvetiti pisanju.Proslavio ju je serijal knjiga o dečaku Adrijanu Molu,koji je na početku stekao veliki uspeh,i simpatije čitalaca.
        Knjiga je preporučljiva za čitaoce skoro svih doba starosti,od tinejdžera koji se mogu poistovetiti sa glavnim likom,do onih malo starijih koje knjiga može podsetiti na njihovo detinjstvo.Od strane Dejli Mejla (Daily Mail-a) knjiga je svojevremeno proglašena za najduhovitiju knjigu godine.
        „Tajni dnevnik Adrijana Mola“ predstavlja pogled na svet jednog tinejdžera,iz vremena kada je imao samo 13 ¾ godina.Ona prati Adrijanovo odrastanje,uz sve zgode i nezgode koje preko svojih leđa moraju da preture mladi-roditelje koji se stalno svađaju,prvu ljubav,školu...Da sve bude komplikovanije,Adrijan u okviru školskih aktivnosti mora da posećuje starca Bekstera koji je vrlo neprijatan,i živi samo sa svojim psom(koji se,vrlo preteće-zove Sablja). Dakle,Adrijan svakodnevno mora da trpi razne probleme, a kako je on „tragični pesnik“ i „budući intelektualac“ ti problemi su još jače izraženi,jer je Adrijan i sam neshvaćen.Zanimljivo je što se prvi put susrećemo sa dnevnikom koji vodi dečak,a ne devojčica kako smo navikli.Taj dečak,bar po meni,nije kao oni koje svaki dan viđamo.Nijednom nisam primetila da je Adrijanova želja da igra fudbal ili da bude poznati glumac. Šta više,Adrijan želi da se bavi pisanjem,voli da čita i ima neke ambicije u životu. Negde pri početku romana,Adrijan pravi listu stvari koje će promeniti u svom ponašanju.
        Najveća Adrijanova muka je,pored škole i roditelja,prva ljubav-Pandora.Nažalost,Pandora je vrlo popularna i on nema mnogo šanse kod nje.No,na kraju on uspeva da je na kratko osvoji i tu se većina njegovih problema rešava.
        Uglavnom,ova priča se ne razlikuje mnogo od priče bilo kog današnjeg, „neshvaćenog“ tinejdžera i mogu čak reći da se ne razlikuje mnogo ni od dnevnika u kojima su glavni likovi devojčice...Zanimljivo,duhovito delo koje se čita sa osmehom od korica do korica.

Powered by blog.rs